Susret flamenka, Gypsy-Jazz-a, Manuša, klasične, svetske muzike i džeza na koncertima, radionicama, konferencijama i simpozijumima. Tokom perioda od 5 godina djangoO se predstavlja na 5 festivala tokom jedne nedelje u Nemačkoj, Španiji, Srbiji, Rumuniji i Francuskoj.
Ideja
„Ciganska muzika“, kako je poznata široj javnosti, živi od metafore pevanja i igranja ljudi na raskošnim, bujnim proslavama uz virtuozne zvuke violine ili gitare. Koliko god ovo spoljašnje pripisivanje bilo klišeizirano, ipak izražava karakteristiku ove zadivljujuće muzičke kulture Sinta i Roma, koja ima sposobnost prilagoditi se većini slušalaca i njihovim potrebama zabave. Izuzetna virtuoznost na raznim instrumentima i raznovrstan repertoar komada često su bili jedini kapital za muzičare Sinta i Roma pomoću kojih su mogli zarađivati za život na svojim putovanjima. U 20. veku uticaji različitih evropskih muzičkih stilova slivali su se zajedno u „Jazz manouche“ ili „Gipsy Jazz“. Njegov najpoznatiji predstavnik bio je francuski Sinto „Django“ Reinhardt.
Francuski kompozitor Claude Debussi upoznao je mađarskog romskog muzičara Belu Radicsa u Budimpešti 1910. godine i napisao o svom sviranju u kafiću: „On otkriva tu posebnu melanholiju dušama koje retko doživljavamo i otima im sve tajne – čak ni sef ne bi bio siguran od njega. ”Snažan emocionalni uticaj muzike Sinta i Roma više puta je impresionirao njihove slušaoce i bacio čaroliju na njih. Zasnovan je na fundamentalnim sličnostima u empatičnoj i visoko virtuoznoj prezentaciji. Ova tradicija je zajednička za najrazličitije stilove: bilo da su u španskom flamenku, bugarskoj manei, nemačko -francuskom manouche jazzu, turskom šifteteliju ili mađarskom čardašu – svi su blisko povezani sa porodicama. Potpuno različita od akademske didaktike klasične muzike, džeza i popa, muzičko nasleđe se obično prenosi sa oca na sina, sa ujaka na nećaka itd., a da to nije zapisano. Unutar klana bendovi postoje manje -više kao porodični posao u kojem sinovi i kćeri odlaze na turneju sa ocem i rođacima i usavršavaju svoj stil sviranja zbog intenzivnog muzičkog iskustva.
Uprava festivala
Walter Abt
Umetnički direktor
Walter Abt, rođen u Memmingenu / Nemačka, izuzetno je svestran kompozitor i izvođač, sa posebnim štihom za improvizaciju, pod uticajem prijateljstva sa muzičarima Sintima. Sa 17 godina već je svirao različite instrumente u brojnim sastavima: džez i akustičnu gitaru, klavir, trubu, flagelhorn, kontrabas, harmoniku i trombon. Solističku preciznost i tehnički sjaj stekao je tokom studija na Muzički fakultet u Gracu, na Conservatorio Statale u Veroni i na majstorskoj klasi u Mozarteum u Salzburgu. Kao šef „Minhenskog gitarskog orkestra“, dobio je prvu nagradu na takmičenju Bavarski orkestar 1992. i na takmičenju Nemačkog orkestra Nemačkog muzičkog saveta. Takođe je dobio specijalnu nagradu za izvrsnu interpretaciju savremene muzike. 1998. Valter Abt je radio kao aranžer i solista za Giora Feidman na CD -u „Schubert and Iiddish Songs“ i uživo nastupao sa Feidmanom na televiziji. Saradnja sa kompozitorima kao što su Leo Brouver, Paulo Bellinati, Gianfranco Grisi, Ennio Morricone sa orkestrima poput „Virtuosi di Praga“, „Gruzijske kamerne filharmonije Ingolstadt“ i venecijanskog „Orchestra de la Fenice“ odvija se putem video zapisa i CD -a („Spaces“, „Concierto de Aranjuez“, „Concerto del Benaco“) dokumentovano. Svoju publiku uvek iznova iznenađuje muzičkom žičanom šetnjom između klasične, džez i svetske muzike – takođe istorijskim instrumentima poput violine ili vihuele i dobrodošao je gost na mnogim međunarodnim festivalima.
Alexander Diepold
Šef organizacije
Alexander Diepold je član nemačkih Sinta, diplomirao je socijalno obrazovanje i bio je upravni direktor neprofitne kompanije MADHOUSE od 1987. A. Diepold je predstavnik interesa Sinta i Roma. Sa timom od 22 stručnjaka brine se o društvenim i kulturnim pitanjima manjine u Minhenu i decenijama se bori za ravnopravno učešće u obrazovanju. Rad na sjećanju, osnaživanje djece i mladih, nacionalno i međunarodno umrežavanje i javni rad protiv rasizma i diskriminacije također čine svakodnevni fokus.
Polazna tačka
Stanovanje, zdravlje, obrazovanje i zapošljavanje su posebno diskriminisana područja za Sinte i Rome u celoj Evropi. Zbog toga su sve zemlje EU pozvane da predstave odgovarajuće strateške planove kako bi se otvorio pristup svim oblastima za manjine. Pitanje Anticiganizma ima veliki uticaj na sve oblasti. Inkluzija je glavni cilj da se isključenim ljudima omogući mesto u društvu u kojima se prema njima postupa podjednako, a ne u nepovoljnom položaju na osnovu njihovog porekla. Da bi se približili cilju inkluzije, potrebno je krenuti različitim putevima. Suštinski deo je prepoznavanje kulture i snage koja iz nje raste. Muzika je efikasan medij za promovisanje dijaloga između većine i manjine, za uspostavljanje ravnopravnog dijaloga, za stvaranje osnove za razmenu i transparentnost kulturnog bogaćenja. Projekat DjangoO omogućava Sintima i Romima iz različitih evropskih zemalja da predstave svoje izuzetne muzičke sposobnosti koristeći muzičke instrumente specifične za tu zemlju. Muzičkim radionicama i istorijskim pregledom istorije nastanka odgovarajućih muzičkih struja, javnost se informiše o kulturnoj zajednici koja živi u sredini društva. To bi moglo ojačati identitet manjine. (Alexander Diepold)
U saradnji sa:
Uz prijateljsku podršku:
